//
you're reading...
Russia Serbia relations

Zašto je Vladimir Putin najpopularniji političar u Srbiji?

 

Upitan od strane kolege iz Italije o tome ko je najpopularniji političar u Srbiji, kao iz topa sam odgovorio – Vladimir Putin. Dodao sam da bi Putin sigurno pobedio ubedljivom većinom na predsedničkim izborima u Srbiji i to u prvom krugu. Iza ove tvrdnje stojim i danas. Postavlja se pitanje odakle tolika fascinacija građana naše države jednim stranim liderom? Isto pitanje mi je postavila i koleginica iz Rusije, koja nije mogla da razume taj fenomen koji je imala prilike da primeti tokom posete Srbiji. Vrlo je moguće da je sadašnji predsednik Ruske Federacije jedino u Srbiji, a izvan Rusije, u toj meri popularan da može, kao 2008. godine, jednom rođendanskom čestitkom, da prelomi predsedničke izbore u Srbiji ili da mu se na najvećem fudbalskom stadionu u regionu ugradi specijalna pločica ispred mesta na kome je sedeo tokom fudbalskog meča. Na pločici piše:,,Na ovom mestu je 23.03.2011. godine sedeo Vladimir Vladimirovič Putin tokom posete FK Crvena zvezda, na prijateljskoj utakmici Crvena zvezda – Zenit”. To nije onaj isti Putin koji je 2001. godine bez uspeha pokušavao da indirektno podrži protivnike izručenja Slobodana Miloševića Hagu i čija inicijativa za održavanja međunarodne konferencije o potvrđivanju postojećih granica na Balkanu, nije imala ozbiljnijeg odjeka u međunarodnim vodama. Putin je već više od pola decenije jedan od najuticajnijih lidera na planeti, a Rusija je ozbiljno uzdrmala, nekada neprikosnoveno vođstvo Zapada, na čelu sa EU i SAD; doduše i ekonomska kriza je imala svog uticaja. Osim što je normalno da se poštuje predsednik jedne zemlje, koja postaje sve značajniji faktor u međunarodnim odnosima (setimo se koliko je uzbuđenja u našoj i svetskoj javnosti izazvao izbor Baraka Obame za predsednika SAD), u slučaju Srbije postoje specifikumi koji ličnost Putina izdižu veoma često na pijedastal hodajućeg božanstva.

marakana-putinovakartai0009fotovladislavmitic

_________________________________________________________________________________________________________

Odlikovanja Putina u Srbiji:

– Putin je počasni građanin: AP Kosova i Metohije, Apatina, Kikinde, Loznice, Ljubovije, Mladenovca, Niša, Novog Sada, Raške, Rume, Sombora, Svilajnaca, Šida, Vladičinog Hana, Vrbasa i Zubinog Potoka.

– Dodeljen mu je počasni doktorat Beogradskog Univerziteta.

– Predsednik Srbije, Tomislav Nikolić odlikovao je predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina Ordenom Republike Srbije.

– Patrijarh srpski Irinej uručio Orden Svetog Save prvog stepena Vladimiru Putinu u Hramu Svetog Save.

– U Srbiji je osnovanao i Udruženje srpsko-ruskih klubova pod imenom „Putin

__________________________________________________________________________________________________________

Pokušao sam da fenomen „ljubavi” prema Putinu raščlanim na nekoliko celina, ali pre svega bih skrenuo pažnju na dva ekstremna diskursa o Rusiji koja postoje u Srbiji, a koje bi  trebalo uzeti u obzir prilikom ove analize.

“A za koga si ti – za Ruse ili Amerikance“?

Kako je profesor Miroslav Jovanović sa Univerziteta u Beogradu, primetio, u srpskom javnom govoru su dominantna dva diskursa o Rusiji –  prvi o Rusiji kao „zaštitnici”, „starijem bratu” ili „spasu” za Srbiju i drugi, suprotni diskurs, koji preovlađuje na drugom ekstremnom polu i koji Rusiju vidi kao „izvorište svih zala” ili „zlu i despotizmu sklonoj”. Kao glavne razloge, Jovanović, navodi „potiskivanje racionalnog i dominaciju emotivnog u odnosima prema politici u srpskom političkom mentalitetu”(pa samim tim i u sagledavanju Rusije i odnosa Srbije i Rusije), kao i postojanje brojne nestručne i emocijama nabijene literature o Rusiji, te i o njenom najpopularnijem političaru, Vladimiru Putinu. Time se stvara i dominantna (nametnuta) dilema o tome kuda treba da plovi srpski parobrod – na Istok (prema Rusiji) ili na Zapad (prema EU i SAD). Koliko je medijski prostor i javni diskurs u Srbiji „ulovljen” u tu klopku, svedoči i izostanak bilo kakve reakcije (sa oba ekstremna pola) na izjavu podpredsednika Vlade Ruske Federacije, Dmitrija Rogozina, tokom njegove posete Beogradu, novembra 2012. godine: ,,Neki politički prevaranti pokušavaju da vam ubace ideju da dobri odnosi sa Rusijom ne samo da su alternativa odnosima sa Evropom već da vam Rusija brani da pregovarate sa Unijom. To su samo politički prevaranti i spekulanti… Ne postoji ta dilema – ili sa Rusijom ili sa EU. Izbor Srbije je samo jedan – u skladu sa srpskim nacionalnim interesima. I tu postoji i vaš evropski put i strateški odnosi sa Rusijom.”

O postojanju dva radikalna diskursa o Rusiji nalazimo primere i u srpskoj umetnosti, pa je o tome pisao i naš dramski pisac Dušan Kovačević u knjizi „Dvadeset srpskih podela”, a to je i jedna od tema filma „Tri karte za Holivud”. S druge strane, preslikavanje tog diskursa na političku elitu slikovito nam je prikazao profesor Predrag Simić, sa Univerziteta u Beogradu, prepričavajući razgovor jednog od lidera DOS-a, posle svrgavanja Miloševića, sa novim nemačkim ambasadorom u Beogradu, kada je na pitanje Ambasadora kakav će biti odnos novih vlasti prema Rusiji i Kini, naš političar odogovorio da je sa tim gotovo i da se Srbija sada u potpunosti okreće ka EU i NATO-u. Primetne neumesne izjave lidera LDP-a, Čedomira Jovanovića, o Rusiji, kao i ekstremne političke izjave Tomislava Nikolića u vreme vršenja dužnosti predsednika SRS-a, samo pospešuju postojeću iskrivljenu sliku o Rusiji. Raspolućeni diskurs o Rusiji kao da u potpunosti pogoduje postojećim ekstremnim i marginalnim političkim i ideološkim grupacijama, koje zauzimajući svoje mesto na suprotnim polovima, i kojie sa emotivnim i retko utemeljenim stavovima, u skladu sa postojećom matricom “ili/ili” pokušavaju da prikažu, tj. nametnu „objektivnu“ sliku o Rusiji, kao jedinu istinitu, namećući time određene veštačke dileme pred srpsko društvo.

Pomenuti kontekst mora se uzimati u obzir prilikom razmatranja većine od sledećih razloga, ključnih za popularnost sadašnjeg predsednika RF, Vladimira Putina.

„Rusi nas nisu nikad bombardovali, a ovi tvoji 3 puta“

Putinov diskurs o NATO agresiji može se podvesti pod prvi razlog njegove, ali i opšte popularnosti Rusije kod građana Srbije. NATO bombardovanje SRJ (humanitarna intervencija/agresija) ostaje i dalje otvorena rana Srbije i balast koji Srbiju opeterećuje u problemu rešavanja kosovskog pitanja, kao i odnosima sa Zapadom i Rusijom.  Iako je u to vreme bio šef obaveštajne FSB službe, Putin je u svim kasnijim istupanjima podržavao tvrdnju da je to bila agresija, s obzirom da je NATO „zaobišao“ Savet bezbednosti UN u procesu donošenja odluke da vojno interveniše u jednoj suverenoj zemlji. Datum njegovog dolaska u Beograd, u martu 2011. godine, na godišnjicu početka bombardovanja SRJ, nije slučajno izabran.

Neporecivo je da Rusija nikada nije bombardovala Srbiju, kao i da se mnogi postupci NATO okarakterisani kao „kolateralna šteta”, teško mogu opravdati u očima građana Srbije. U nastojanju da spreče povećanje procenta pristalica pristupanju NATO, ruski zvaničnici, sa Putinom na čelu, često podsećaju na rusku podršku Srbiji u periodu kada je zaratila sa zapadnim svetom. U tom nastojanju im pogoduje činjenica da u Srbiji ne postoji ozbiljna partija ili politička misao koja će naći opravdanje za NATO bombardovanje SRJ 1999. godine.

„Rusi nam barem ne traže Kosovo“

Usko povezana sa prethodnim razlogom je i podrška Rusije tokom procesa određivanja konačnog statusa Kosova, za vreme Putinovog drugog predsedničkog mandata. Iako je Moskva zauzela takav stav iz svojih interesa (kao i svaka druga ozbiljna država), u javnim nastupima naše političke elite su se često mogle čuti rečenice popout „istorijski veto Rusije“ ili “bratsko rusko njet” i sl. Nažalost po tadašnju političku elitu Srbije, posle martovskog nasilja nad kosovskim Srbima (2004.) desilo se da su države na koje se Srbija oslanjala u nastojanju da izađe iz ekonomske i političke zaostalosti nasleđene iz perioda Miloševića, odlučile da stave tačku na kosovsku dramu i preseku Gordijev čvor time što će kosovskim Albancima dati tzv. „uslovnu nezavisnost”. Tadašnji vrh je verovao da će „potapanjem” Ahtisarijevog plana zamrznuti konflikt i čekati neko bolje vreme za rešavanje problema. Element koji je nedostajao je stalna članica SB UN koja je bila protiv tog plana tj. Rusija, koja je podržavala stav da rešenje treba biti prihvatljivo za obe strane. Politička situacija oko Kosova se neminovno prelivala na anti-zapadni i proruski diskurs u Srbiji koji je kulminirao u eri pregovora i proglašavanja nezavisnosti Kosova. Putinove brojne izjave u vidu podrške srpskoj strani i kritike zemalja promotera kosovske nezavisnosti, sigurno su kupile za ceo život brojne građane Srbije koji su smatrali da im se na perfidan način nepravedno otima deo teritorije. Takođe, sve očiglednija uslovljenost evropskih integracija Srbije pitanjem Kosova, ostavlja malo prostora za priču kako ta dva procesa nisu povezana, te da Srbija neće biti dodatno uslovljavana do konačnog rešenja kosovskog pitanja tj. do ulaska Srbije u EU.

 „Ma da nam je Putin da sredi ove naše tajkune”

Iako je nezahvalno u međunarodnim odnosima povlačiti paralele, između Srbije i Rusije postoji nekoliko uslovnih  –  obe države su najveće republike bivših komunističkih federacija, prošle su period konfrontacije sa zapadom, prestavljaju se nosiocima nasleđa prethodnih komunističkih država, a i ekonomska situacija devedestih je bila izuzetno loša u obe zemlje. Poslednju deceniju XX veka i Moskva i Beograd proveli su u izuzetno teškoj ekonomskoj situaciji. Rusija je prošla kroz surovu tranziciju kada su se na netransparentan način obogatili određeni ljudi i ubrzo postali ključni faktori u ekonomskom, ali i političkom životu Rusije, kada je stvorena klasa oligarha. Od 2000. godine dolaskom Putina na mesto predsednika, krenulo se u sveopšte ekonomske reforme i centralizaciju ključnih resursa u cilju jačanja države. U sferi energenata, gde je bila najveća koncentracija oligarha, desila su se i najveća previranja. Putinov obračun sa oligarsima počeo je pred kraj njegovog prvog mandata i taj proces, iako je kritikovan (najviše izvan Rusije) zbog nepoštvanja pravnih procedura tokom istog, doneo je Putinu popularnost unutar Rusije ali i izvan nje, te je stvorio sliku o tome da je taj obračun bio neophodan korak ka ekonomskoj revitalizaciji države i smanjenju siromaštva. Na sličan način prvi potpredsenik vlade Srbije, Aleksandar Vučić, danas temelji svoju popularnost na hapšenju našeg najvećeg “tajkuna”, Miroslava Miškovića i proklamovanom borbom protiv korupcije. Međutim, simbol obračunavanja sa oligarsima/tajkunima i simbol ekonomskog preproda države koja je prošla kroz surovu ekonomsku krizu devedesetih kod jednog dela građana Srbije je dugo bio Vladimir Putin.

,,Sve lažu taj BBC i CNN, nismo mi krivi!”

Tokom krvavog raspada Jugoslavije stvarana je veoma nepovoljna medijska slika (često se može čuti izraz ,,satanizacija Srbije”) o Srbiji, građanima Srbije i političkoj eliti uglavnom od strane zapadnih medija. Pre svega, ovde je potrebno ograditi se od raznoraznih teorija zavera čiji zagovornici upiru prstom na Zapad u nalaženju ključnih faktora za raspad Jugoslavije. U sveopštem ratnom haosu koji je zadesio Balkan tokom poslednje dve decenije, samo srpska strana nije u dovoljnoj meri shvatila da je ,,medijski rat” postao sastavni deo savremenih sukoba (ratnih kao i diplomatskih), kao i to da Zapad nije jedna monolitna izopačena celina koja samo želi loše Srbiji i njenim građanima. Ipak, nesposobna spoljna politika Beograda, zanemarujući moć medija tokom ratnih ’90.-ih, je i dovela do toga da je Beograd na kraju 20. veka zaista i zarati sa skoro celim Zapadnim svetom i time u dobroj meri doprinese stvaranju loše medijske slike na Zapadu. U tom medijskom ratu koji je nespretno vođen iz Beograda sa najjačim medijskim silama u svetu, ruski mediji su uglavnom bili na strani Srbije u nastojanju da prikažu drugačiju sliku sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, što je ostalo zapaženo kod građana Srbije kao pozitivan gest koji je sigurno doprineo popularnosti Rusije. Takođe, razlika u medijskoj slici se primećuje i o izveštavanju ruskih medija o teškoj situaciji kosovskih Srba posle 1999. godine i njihovim problemima u ostvarivanju elementarnih ljudskih prava. Sa druge strane, takva slika, sa nekim izuzecima (nekoliko dokumentarnih filmova u produkciji italijanskih i čeških autora) se ne vidi u preovlađujućim zapadnim medijima. Svaka izjava Putina i ruskih zvaničnika o Srbiji i kosovskom problemu ima velikog medijskog odjeka u Srbiji, pa su tako tokom perioda pregovora oko konačnog statusa Kosova i perioda posle proglašenja nezavnosnosti, izjave Putina o podršci srpskom pitanju i „bahatom” ponašanju SAD prema Srbiji svakako podigle njegovu reputaciju kod građana Srbije.

„Nama treba čvrsta ruka, bre“

Autoritarna politička kultura kod građana Srbije je već opšte-poznati fenomen koji se delom može objasniti veoma kratkom demokratskom istorijom Srbije u poslednjih 100 godina. Brojni ratni konflitkti, promene granica i česte društveno-ekonomske transformacije nikako nisu mogle da pogoduju kontinuiranom razvoju demokratske političke kulture na našim prostorima.

 Ako pogledamo kratku modernu istoriju višestranačja u Srbiji, videćemo koliko se teško dolazi do smene u na čelu jedne partije (isključujući promene nastale usled smrti lidera sranke). Poznato je da veliki deo biračkog tela odluku o tome kome će dati svoj glas donosi na osnovu svoje lične percepcije lidera, a ne programskih i idejnih ciljeva i ideologije partije koju lider zastupa. Vladimir Putin je bez premca simbol i ovaploćenje „čvrste ruke”, jakog lidera, simbola preporoda države, lidera čija se reč čuje na Zapadu. Putin, međutim, pored „čvrste ruke” koja se očitava u njegovom političkom delovanju, svoj imidž gradi i na ostalim poljima – tako je Putin i pilot u MIG-u, majstor džudoa, pecaroš, lovac, hokejaš, mornar, špijun, vozač formule 1, ali i Lade, zatim Putin je u bazenu sa delfinima, u društvu holivuskih zvezda, Putin jaše konja, pa Putin koji udara šakom o sto i spočitava zapadnim novinarima, Putin kao simbol zaštitnik državne imovine i nacionalnih interesa Rusije… Sve te uloge su stvorile imidž super vođe države koja se mnogo promenila od 2000. godine do današnjih dana. Putin zna i da zapeva, zaplače, odsvira nežnu notu na klaviru i organizuje humanitarne akcije za spas sibirskih tigrova. Svi ti impresivni elementi njegovog imidža doprinose popularnosti kod građana Srbije. Ako se ovome dodaju brojni hvalospevi naših političara i vlastodržaca upućeni Putinu, onda se može steći utisak da je to pravi model vladanja koji Srbiju može da izbavi iz trenutne situacije.

“Rusi su naša braća pravoslavci”

Već dugi niz godina Crkva je institucija u koju građani Srbije imaju najviše poverenja, a isti taj period je obeležio i porast uticaja SPC na društvene pa čak i državne tokove u Srbiji. Samim tim, skoro svaki režim i partijski vrhovi su nastojali da pridobiju naklonost SPC, što u patrijarhalnom društvu kakvo je Srbija donosi dodatne političke poene i diže rejting svakom političaruSlična situacija je i u Rusiji. Putinov režim je u odličnim odnosima sa RPC; vraćena joj je imovina oduzeta u ranijem periodu, država je finansijski pomaže dok je zauzvrat primetna podrška RPC Putinu i njegovom režimu. Februara 2012. godine, ruski Patrijarh Kiril je nazvao poslednjih 12 godina vladavine Putina „Božijim čudom“ i podržao njegovu kandidaturu na predsedničkim izborima. Predsednik Rusije, koji važi za iskrenog vernika, često se može videti u društvu Ruskog Patrijarha prilikom svih značajnijih verskih praznika. Takođe, vrednosti savremenog ruskog konzervativizma oličenog u vladajućoj i dominantnoj „Jedinstvenoj Rusiiji“ nisu u sukobu sa vrednostima koje promoviše RPC, naprotiv.

_________________________________________________________________________________________________________

Rusija i pravoslavlje u programima SNS-s, DSS-a, Dveri i SNP Naši

,,U sferi kulturne saradnje sa Rusijom, SRPSKA NAPREDNA STRANKA smatra da bi trebalo posebno usmeriti pažnju na zajednički interes u očuvanju i promociji pravoslavlja i slovenskog identiteta.” Bela knjiga SNS-a str 42.

,,Ostajemo dosledni u uverenju da Srpska pravoslavna crkva ima izuzetnu duhovnu, istorijsku, državotvornu, kulturnu i civilizacijsku ulogu u oblikovanju, očuvanju i razvijanju identiteta srpskog naroda.” DSS program (Držva i crkva)

,,Politička i vojna neutralnost podrazumeva da Srbija neće praviti formalne državne i vojne saveze. U tom smislu Srbija svoj državni i vojni suverenitet u potpunosti zadržava. Ali kao što je veoma korisno da neutralna Srbija ima razvijenu ekonomsku, kulturnu, naučnu, obrazovnu i umetničku saradnju sa EU, odnosno i sa Briselom i sa Vašingtonom, isto tako se podrazumeva da tim oblicima saradnje treba na poseban način negovati i unapređivati tradicionalno snažne veze između Srbije i Rusije.” DSS program (zašto Srbija a ne Evropska Unija)

,,Rusija je prirodno, istorijski i real-politički najvažniji i osnovni temelj spoljne politike Srbije … u ekonomskom, političkom, bezbednosnom i svakom drugom smislu”. Dveri – Spoljna politika

,,…ojačati i temeljnije osmisliti saradnju državnih ustanova sa Srpskom pravoslavnom crkvom, ne samo u zaštiti spomenika kulture i negovanju nacionalne i hrišćanske duhovne baštine, nego i u razvijanju svesti o potrebi za kulturnim kontinuitetima”. Dveri – kulturna i sportska politka identiteta.

,,Želimo Srbiju koja će se rukovoditi sopstvenim interesima i maksimalno iskorištavati potencijale strateških partnerstava sa Rusijom i Kinom na prvom mestu.” –  ,,Porodica je utočište i prva ćelija društva u kojoj se formira svaki pojedinac, tako da naša pravoslavna tradicija odigrava veliku ulogu u formiranju ličnosti deteta, kako bi bilo zaštićeno od najezde antikulture koja dolazi iz pojedinih zapadnih zemalja, i koja se oličava u sektaštvu, narkomaniji, materijalizmu, individualizmu, ideologijama gej pokreta, i ostalih devijantnih grupa. SNP-Naši, politički program”.

_________________________________________________________________________________________________________

Putin je u Srbiji marta 2011. godine u Hramu Svetog Save, odlikovan Ordenom Svetog Save prvog stepena. Prilikom uručivanja ordena, Patrijarh srpski, Irinej, Putinu je zahvalio za „ljubav prema SPC i nastojanju i podršci da Kosovo i Metohija ostane u sastavu Srbije”. Tokom te posete razgovarano je i o pomoći Rusije u procesu završetka oslikavanja Hrama Svetog Save, najvećeg pravoslavnog Hrama u Srbiji i šire. Krajem iste godine Putin je Pećkoj Patrijaršiji poklonio ikonu Isusa Hrista koju je tadašnji amabasador RF u Srbiji, Aleksandar Konuzin predao, kao i brojnu humanitarnu pomoć. Pored građana koji u Putinu vide hodajuću ikonu pravoslavlja, važno je primetiti da sve one političke partije i pokreti koji se u svojim programskim dokumentima zalažu za jaču saradanju sa Rusijom, takođe, imaju izraženu „pravoslavnu“ notu u istim.

“Predsedniče, ljubim vaš narod i vas”

Prema brojnim istraživanjima javnog mnenja, Rusija već dugi niz godina zauzima ubedljivo prvo mesto na listi zemalja koje građani Srbije smatraju najprijateljskijim. Odnosi Beograda i Moskve ponovo su počeli da dobijaju na značaju tokom 2004. i 2005. godine kada Putin ulazi u svoj drugi mandat i kada zemlje Zapada odlučuju da presude kosovski slučaj u korist kosovskih Albanaca. U nastojanju da pridobije svog „advokata“ u tom procesu, državni vrh Srbije okrenuo se Rusiji i njenom predsedniku koji je u svom drugom mandatu postao sigurniji i oštriji u odnosima sa Zapadom. Tokom tog procesa i dolazi do porasta proruskog diskursa i veličanja svega što je rusko, a pre svega centra moći Kremlja – njenog predsednika. Martovski doček Vladimira Putina (2011) ličio je na dolazak Tita u neku od zemalja Pokreta nesvrstanih, nasuprot npr. dolascima Džozefa Bajdena ili Angele Merkel tokom kojih su se često mogle čuti „sočne“ psovke na njihov račun u javnom prevozu zbog npr. delimične blokade glavnog grada.

DSC06341

Grafiti sa Putinovim likom su popularni u Srbiji

Može se zaključiti da popularnost Putina kod građana Srbije ima veze sa istorijskim nasleđem u odnosima sa Rusijom i Zapadom u bliskoj prošlosti, koji se po potrebi i veoma površno „učitava“ na savremene odnose Srbije sa Rusijom i zapadnim zemljama. Stoga, antagonizam koji se oseća prema Zapadnom svetu zbog vladajuće percepcije o velikoj nepravdi koja nam je naneta (koja traje i danas) u procesima raspada Jugoslavija ostavlja lak zadatak promoterima Rusije i pozitivnih istorijskih momenata u odnosima Srbije i Rusije da nekritički posmatraju današnju Rusiju i njenog lidera i da sa lakoćom veličaju sve njegove osobine, postupke i sve što dolazi iz Rusije. Popularnost Putina se, takođe, temelji i na tome da je on simbol državnika kakvim se žele predstaviti naši političari – uticajan, sposoban lider na čelu ekonomski stabilne i poštovane države, lider koji s uspehom disciplinuje neposlušne predstavnike krupnog kapitala, odlučno sprovodi ekonomske reforme koje podižu standard običnom građaninu, koga podržava PC i koji može reći ne Zapadu u određenim pitanjima.

_________________________________________________________________________________________________________

U skupštini Srbije postoje poslaničke grupe prijateljstva koje služe za „unapređenje odnosa i saradnje naše države sa drugim državama na principu dobrovoljnosti“.

Poslanička grupa prijateljstva – Rusija je najbrojnija sa 55 poslanika.

_________________________________________________________________________________________________________

 Ključne stavke su, ipak, ponašanje i naivna očekivanja naše političke i društvene „elite“ da na „emocijama“ zasnivaju odnos prema najvećoj državi na svetu i njenim liderima, te da u skladu s tim kada im je potreban kredit, podrška u kosovskom problemu ili jeftiniji gas, oni se odjednom sete svoga anti-fašističkog nasleđa i pomoći SSSR-a u oslobađanju Srbije, pa preko noći vrate imena ulica sovjetskim generalima, ili se sete poetske veličine Puškina, pa mu odjednom podignu spomenik, ili se naša akademska zajednica udubi u intelektialnu misao V.V. Putina i shvati da on zaslužuje počasni doktorat i to sve kada nam nešto treba od Rusije. A tek histerično oduševljenje gledalaca na „Marakani“ i rukovodstva FK Crvena Zvezda kada je premijer Rusije posetio naš najveći stadion, sve u nadi da će jednim telefonskim pozivom srediti da Gasprom otplati nagomilane Zvezdine dugove i uložiti stotine miliona da se Zvezda vine u one visine iz 1991. godine. Da li je to naivan pogled na svet i na savremenu Rusiju i njene lidere, ili, pak, posledica pomenutog „potiskivanja racionalnog i dominacija emotivnog u odnosima prema politici u srpskom političkom mentalitetu”? Kakav narod, takva i elita i obratno…

Međutim, sadašnja prevelika očekivanja, koja proizvode fatalizam pozitivnog mita o Rusiji kao majci/zaštitnici koja je uvek spremna na nam pomogne i Putina na njenom čelu, mogu lako da skliznu u preveliko razočaranje i izazovu aktivaciju negativnih mitova o Rusiji koja nas je opet „izdala“,  samim tim da drastično umanji popularnost Putina i njegove države kod građana Srbje. Najsvežija „izdaja“ i „prodaja Zapadu“ desila se pre jedne decenije kada su se ruske trupe povukle iz kontigenta KFOR-a. Putin se zato stara da ljubav prema njemu ne ostane neuzvraćena i održava „emocionalni žar“ pa je predsedniku Srbije, Tomislavu Nikoliću, tokom telefonskog razgovora krajem 2012. godinе, između ostalog uputio sledeće reči: „Predsedniče, ljubim vaš narod i vas“. Dok su naši mediji i Predsednik bili fokusirani na tu rečenicu, na sajtu predsednika Rusije povodom navedenog razgovora, ljubav je bila izražena u ekonomskim terminima poput porasta uzajamne trgovine (za 80 posto), perspektivama za realizaciju najvažnijih projekata u energetskoj oblasti (gasovod „Južni tok”), infrastrukture (po liniji „Ruskih železnica”), kreditno-finansijskih, metalurških i drugih oblasti emocionalnog odnosa koje međusobno gajimo.

 

Literatura:

Objavio: Savremena Politika i upravljanje – SPOLU, dostupno na http://spolu.rs/?p=520

Advertisements

Discussion

No comments yet.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

Enter your email address to follow this blog and receive notifications of new posts by email.

Join 87 other followers

April 2013
M T W T F S S
    May »
1234567
891011121314
15161718192021
22232425262728
2930  

Upcoming Events

No upcoming events

Recent Comments

bknezevicBrus on Deset godina od odlaska veliko…
Синиша on Deset godina od odlaska veliko…

Twitter

Error: Twitter did not respond. Please wait a few minutes and refresh this page.

%d bloggers like this: