Mladost-ludost

Profesor Hans Vergerus, Bergmanov lik iz filma “Zmijsko jaje”

U svom režiserskom ostvarenju „Zmijsko jaje“, Ingmar Bergman u kratkim crtama, kroz monolog Profesora Hansa Vergerusa, objašnjava nadolazeću socijalnu i političku promenu u međuratnoj Nemačkoj u vidu uspona Hitlera i nacističke ideolgije (vidi https://www.youtube.com/watch?v=W5hkFjspqYY). Prikazujući kratak klip umornih, očajnih, potlačenih, poniženih Nemaca koji poput utvara hodaju sa svojom decom, Vergerus, očigledno oličenje Dr Mengelea, glavnom junaku filma objašnjava kako ti ljudi nisu spospobni za radiklani društveni preokret, ali za deset godina, njihova deca, zadojena mržnjom koju su nasledila od svojih roditelja, sa svojim idealističkim pogledom na svet i nestrpljanjem, postaće lak plen za nekog ko je sposoban da pretoči njihova neiskazana osećanja u reči i obeća bolju budućnost. Uzburkana i manipulisana mladalačka energija, po rečima Vergerusa, daće hrabrost, veru i zavšni impuls onima koji nisu u potpunosti uvereni u obećanu budućnost trećeg Rajha i tada će se desiti revolucija – drastična društvena promena oličena u konačnom usponu Hitlera i nacizma. Iako se radnja filma dešava neposredno pred neuspeli Hitelrov marš na Berlin 8-9 novembra 1923. godine, deset godina kasnije on će zaista postati kancelar Nemačke, a 9. novembra 1938. godine „Kristalna noć“ najaviće sve strahote II svetskog rata.

Taj datum se danas obeležava kao Međunarodni dan borbe protiv fašizma i antisemitizma. Na nedavnom skupu povodom te svečanosti u Beogradu premijer Srbije je izjavio da je Srbija ponosna na svoju antifašističku tradiciju i doprinos slamanju nacizma i fašizma u Drugom svetskom ratu. Međutim, brojni događaji iz nedavne prošlosti govore drugačije. Možda usled brkanja i izjednačavanja ideologije titoizma i samoupravnog socijalizma sa antifašističkom borbom ili pak iz nekih drugih razloga i pobuda dolazi do zanemarivanja brojnih stratišta nevinih žrtava nacizma i fašizma (počevši od samog centra Beograda!!!), promena naziva ulica koja su simbol borbe protiv nacizma, Parlament brojnim zakonima umanjuje važnost antifašističke borbe, snimaju se filmovi i serije koje drugačije tumače prošlost…

Srpsko jaje

Beograd, 02.11.2013 – utakmica 11. kola fudbalskog prvenstva Srbije Crvena zvezda – Partizan

Samo par trenutaka pre nego što će izvršiti samoubistvo pilulom cijanida i pošto je savršeno predvideo uspon totalitarne ideologije u Nemačkoj, profesor Vergerus izgovara svoje poslednje misli glavnom junaku filma: „Jednom ćeš moći da ispričaš ovo nekom ko bude voljan da sluša. Niko ti neće verovati uprkos činjenici da svako ko učini najmanji napor može da vidi šta nas čeka u budućnosti. To je kao zmijsko jaje. Kroz tanku opnu jasno možeš da raspoznaš već savršenog reptila.“ Ako se osvrnemo na Bergmanovu poruku o mladima koji u svom sazrevanju pod određenim okolnostima mogu postati važan podsticaj radikalnim društvenim promenama, nužno se nameće pitanje u kakvom to društvu živi omladina Srbije i da li se i naša budućnost nazire u vidu „savršenog reptila“ koji je oličenje ideologije totalitarizma? Aktivno učešće mladih u nedavnim događanjima na fudbalskom derbiju, izborima na KiM, javne pretnje pred Paradu ponosa i porast broja ekstremističkih grupacija, ali pre svega nesposobnost sistema da odgovori na takveopasnosti, zaista ostavlja prostor za takve slutnje. Roditelji te omladine zaista jesu poniženi, uplašeni, potlačeni i očajni i delimično podsećaju na likove iz profesorovog klipa. Ne samo da se Srbija navodi kao jedini krivac za najkrvaviji rat na tlu Evrope posle Drugog svetskoga rata već se i sve ozbiljnije stvara atmosfera krivice Srbije i za izbijanje Prvog svetskog rata. Pogođen predugom tranzicijom, svetskom ekonomskom krizom, neefikasnim budžetskim realokacijama finansijskih sredstava i zavisnošću od stranog kapitala u loše regulisanoj „radnoj klimi“, prosečan građanin i roditelj u Srbiji stavljen je u izuzetno nepovoljan položaj, gotovo potlačen. Ekonomske reforme, stezanja kaiša, povećavanja PDV-a, smanjivanja plata u javnom sektoru, podizanje starosnih granica za odlazak u penziju, redukovanje kategorija primalaca socijalne pomoći, samo otežava situaciju i povećava i akumulira socijalno nezadovoljstvo koje postaje odlična podloga za nadolazeće srpske varijante „zlatnih zora“ koje već manje-više obitavaju u našoj političkoj sferi.

Pored toga, današnjoj omladini se u nasleđe ostavlja i to da kvalitetno obrazovanje više nije nužan preduslov za prekopotrebnu finansijku stabilnost i napradak, već se sve može završiti preko „veze“, uključujući i diplomu, društveni položaj i unapređenje u tako kreiranom „poslovnom“ ambijentu. Uprkos svim poteškoćama generacije koju se spremaju da naslede, mladi ne preuzimaju preveliku odgovornost učešćem u političkom procesu i društvenom aktivizmu, ali zato pod pritiskom potrošačkog društva i snažnog medijskog „bombardovanja“ uspešno uspevaju da prate svetske trendove po ludoj zabavi, puneći kafiće i klubove u najnovijim „krpicama“, tipkajući pritom u svoj najnoviji model mobilnog telefona koji košta više od prosečne plate u Srbiji. Paradoksalno ili ne, uprkos rekordnoj nezaposlenosti mladih i sve težem položaju njihovih roditelja, prvomajski praznici su proslavljeni na takav način da bi neko sa strane pomislio da imamo standard kao Norveška i da nemamo razloga da budemo zabrinuti.

Putuj Evropo

Ono što možda može da bude ohrabrujuće (ili možda razlog za još veću brigu) je činjenica da je budućnost Srbije usko povezana sa budućnošću EU, s obzirom na snažnu zavisnost Srbije od EU i zemalja članica u bezbednosnom, političkom i ekonomskom smislu. Ipak i sama EU trpi velike probleme sa nezaposlenošću mladih, porastom broja ektremističkih organizacija, pa čak i porastom antisemitizma i kao što je poznato prolazi kroz jednu od najvećih kriza u svojoj istoriji. U Grčkoj i Španiji stopa nezaposlenosti mladih prelazi preko 50%, dok je u Srbiji stopa nezaposlenosti mladih (15 – 24 god.) čak 49,7%. Da je u takvoj situaciji i visoko obrazovanim ljudima teško da nađu posao u EU govori i poznata priča Bendžamina Sere Boša, mladog Španca koga su mediji prozvali „glasom izgubljene generacije“  koji sa tri diplome čisti toalete po Londonu. Ako mu je za utehu, Srbija ima svoje Bendžamine unutar i van svojih granica.

Scena iz filma “Zmijsko jaje”

Ostaje pitanje ko će kroz 10 godina i na koji način kanalisati socijalni bunt koji će neminovno narasti kod mladih koji danas imaju 15 – 25 godina. Da li će oni za deceniju, sa svojih 25 – 35, biti puni energije, nestrpljivi da promene društvo i izađu na ulicu zarad svojih ideala i boljeg života od svojih roditelja i kao takvi postati lak plen jednog apsolutnog vođe koji će biti sposoban da pretoči njihova neiskazana osećanja u reči i obeća bolju budućnost i povede celo društvo u totalitarizam? Ili će možda svoj bes i frustraciju kanalisati prostim odlaskom iz zemlje ili nalaženjem „veze” – dok će ostali ispijati kafice, uživati u šopinzima i „apdejtovati” svoj status na Fejsu i ostaviti političkoj eliti po meri EU i MMF da Srbiju vodi ka tranziciji u normalnu evropsku zemlju?

Realno gledano, Srbija nema tu važnost i snagu poput Nemačke da samostalno kroji svoju sudbinu i/ili sudbinu Evrope, tako da će još dugi niz godina i decenija zavisiti od događanja u Evropi i odnosa Evrope sa ostatkom sveta. Za to vreme EU mora da odgovori na krizu postojećeg ekonomskog modela, osnovnih vrednosti na kojima počiva, porast nacionalizma i pretnje po do sada neprikosnoveni oblik vladavine. Da li Zlatna zora zaista predstavlja embrion sličnih političkih partija koje će svojom vojničkom disciplinom i efikasnim populizmom uspeti da slome do sada najmanje loš oblik vladavine – parlamentarnu demokratiju? Način na koji će EU i njene zemlje članice odgovoriti na sva ova pitanja u najvećoj meri će oblikovati budućnost Srbije. A do tada naša mladost ostaje vična nasilju, lakoj zabavi, sitnim porocima, duvanu, alkoholu, kladionici i najnovijoj modi…ako već nije pobegla negde daleko.