//
you're reading...
EU integrations of Serbia, Political Parties in Serbia, Serbian foreign policy

Srpska politčka scena nakon briselskog dogovora Beograda i Prištine

Srpska politčka scena nakon briselskog dogovora Beograda i Prištine

Objavljeno na sajtu “Savremena politika i upravljanje 03.05.2013. http://spolu.rs/?p=553

 

317913_foto--snp-nasi_f

Karikature državnog vrha posle potpisivanja Briselskog sporazuma

Nedavno popuštanje Vlade Srbije pred briselskim pritiscima i stavljanje u zalog „kosovskih žetona” zarad dobijanja datuma pregovora sa EU izazavalo je izvesne zemljotrese na političkoj (više medijskoj) sceni Srbije. Nemajući kud, proevropski deo opozicije je podržao sporazum, dok je radikalna i antievropska desnica izabrala ulicu i proteste kako bi osudila dogovore sa Prištinom koje su okaraktelisali kao izdaju. Nedugo zatim je usledilo i izvinjenje Predsednika Srbije, Tomislava Nikolića za zločine u Srebrenici. Spremnost Srbije da pristane na sporazume sa Prištinom i Nikolićevo izvinjenje su, očekivano, zapadni zvaničnici propratili brojnim pohvalama i ohrabrenjima. Na političkoj sceni Srbije se pojavila i nova stranka pod imenom „Nova stranka” na čelu sa bivšim Premijerom Srbije. Kriza koja potresa DS se nastavlja i produbljuje, SPS trpi udarce sa svih strana, a URS nastavlja da se bavi ekonomskim pitanjima i po pitanju Kosova se trudi da igra epizodnu ulogu. Pomenuti događaji govore o promenama koje su nastupile i koje će tek nastupiti na političkoj sceni Srbije i baca senku na predviđanja da će 2013. godina biti izborna. Naizgled, postignut je konsenzus između glavnih političkih aktera u Srbiji oko pitanja Kosova i evropskih integracija. No, šta se zaista događa na političkoj sceni Srbije?

Politička lobotomija nad biračkim telom  SNS-a

41169834dac3a6219773805428692_368x250

Da li Vučić može reformisati radikale u naprednjake?

Transformacija birača SRS-a u pristalice SNS-a uslovljena radikalnim preokretom sadašnjih lidera napredanjaka može se nazvati političkom lobotomijom nad nekadašnjim biračkim telom SRS koji sada podržava SNS. Taj proces traje već punih pet godina i odvija se u vidu odstranjivanja ekstremnih ideja iz glava bivših birača radikala, poput ideje o velikosrpskim granicama (Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica) i usađivanja sadašnje politike odricanja ono malo suvereniteta Srbije na Kosovu, prihvatanje izvinjavanja Tomislava Nikolića za Srebrenicu, kao i Vučićeve politike „ako ne idemo ka EU naša deca će gladovati”, tj. preformulisano „Evropa nema alternativu”. Da је politička lobotomija dug i mukotrpan proces jasno se videlo na SNS-ovom skupu u Nišu 2011. godine kada su diplomate iz zapadnih zemalja izviždane, dok su reči ruskog ambasadora Konuzina dočekane sa ekstatičnim ushićenjem među pristalicama SNS-a. Ipak, obećanja i retorika političkih partija pre izbora i posle uvek se razlikuju, tako da po dolasku na vlast, vrh SNS-a ubrzava proces političke lobotomije nad svojim biračkim telom do konačne transformacije.

Politički vrh SNS teži da se danas pozicionira na mestu umerene decnice i nedavno je dobio svojevrsnu potvrdu pripadnosti tom delu ideološkog spektra prijemom u političku grupu Evropskе narodnе partijе, najjačе političkе frakcijе u Savеtu Evropе. Teško je poverovati da prijem koji je došao nekoliko dana posle potpisivanja dogovora sa Prištinom nije svojevrsna ideološka „šargarepa” koja je poslata sa Zapada kao nagrada za doprinos vrha SNS-a u tom procesu. Pohvale i nagrade iz Brisela ne čude, s obzirom da EU odgovara da sadašnje (pro-evropske) nacionalne snage rešavaju probleme koje su i sami zakuvali deceniju i po ranije. Sada kada je opozicija većinski proevropska, teško je očekivati političku trgovinu koju su ranije mogli da priušte demokrate preteći mogućnošću dolaska radikala na vlast.

Vodeći tandem SNS-a, Nikolić i Vučić, su prosto podelili uloge u promovisanju zapadnog i (kvazi) istočnog vektora spoljne politke Srbije. Ipak, sadašnji predsednik Srbije, koji se za razliku od svog prethodnika, u dobroj meri drži ustavnih i zakonskih ovlašćenja u spoljnoj politici, kao da je preuzeo zaduženje da artikuliše narasli rusofilizam u Srbiji, te se njegove brojne izjave o Rusiji kao zemlji koju najviše voli posle Srbije i odlikovanja ruskih zvaničnika i zvaničnika iz post-sovjetskih zemalja teško mogu označiti kao zaokret ka Moskvi ili nepostojanje konkretne spoljne politike Srbije. Dok Predsednik govori i odlikuje, Vlada Srbije, sa ključnim uticajem SNS-a i Aleksandra Vučića, radi na ispunjavanju glavnih spoljnopolitičkih ciljeva koji stoje zapisani još od ekspozea nekadašnjeg Saveznog ministra inostranih poslova SRJ, Gorana Svilanovića, oktobra 2001. godine – integracije u EU, poboljšavanje odnosa i saradnje sa susedima, traženje što povoljnijih političkih i pravnih aranžmana vezanih za rešavanje problema Kosova, poboljšavanje odnosa sa velikim silama i poboljšanje tradicionalno dobrih odnosa sa zemljama Azije, Afrike i Latinske Amerike, bez prevelikog uplitanja i uticaja Moksve, a pod odlučujućim uticajem Brisela i Vašingtona.

Popuštanje prema zapadnim zahtevima, hapšanjem tajkuna i proklamovanom borbom protiv korupcije i snažnim PR-om koji Vučič gradi već pola decenije, uspešno se, za sada, nadoknađuje očigledan nedostatak kvalitetnih i kredibilnih kadrova SNS-a. Politička lobotomija za sada funkcioniše, jer u SNS-u vlada jednoumlje i strah od apsolutnog lidera i vođe (mada postoje povremene manifestacije neslaganja koje teško mogu da se očitaju kao razlika u mišljenju unutar monolitne celine). Samo se setimo da je kao jedini kandidat za predsenika SNS-a jednoglasno izabran Aleksandar Vučić. Ipak bez  primetnog „uvoza” svežih i novih snaga, postojeći tansformisani radikalski kadrovi samo mogu da ugrožavaju konančnu fazu političke lobotomije i  time izazovu rizik da se „pacijent” probudi u toku „operacije” i shvati šta je po sredi, a to mu se nikako neće dopasti. Kako je i sam Vučić rekao – „Teško je menjati stvari u glavama ljudi… to je nešto na šta se ljudi najteže priviknu”.

Gužva na antievropskoj desnici

Posle kopernikanskog obrta Nikolića i Vučića radikalsko biračko telo se našlo raspeto između modernizovanih naprednjaka i ortodoksnih radikala. Iako su naprednjaci pokupili ogromnu većinu tog biračkog tela, ostao je, ipak, solidan procenat onih koji vođenje nacionalne politike vide drugačijim očima. S obzirom da se SNS uspešno pozicionira na umerenoj desnici, deo njenog biračkog tela se teško može transformisati u maniru svojih lidera, čega su svesni SRS, Dveri i DSS. Dok nova Vlada menja ,,kosovske žetone” za datum pregovora, na ekstremnoj i anti-evropskoj desnici dolazi do „gužvanja” i ubrzano se radi na kapitalizaciji nezadovoljstva koje je usledilo popuštanjem Vlade po kosovskom pitanju. Ukazivanjem da je vrh SNS-a govorio jedno pre izbora, a na vlasti radi nešto sasvim drugo, stranke antievropske desnice teže da „probude” deo birača SNS-a iz procesa političke lobotomije i tako „otkinu” deo naraslog biračkog tela naprednjaka. Već je došlo do napuštanja poslaničkog kluba SNS-a zbog nezadovoljstva postojećom kosovskom politikom, a ostavka Vulina je samo nastavak zanemarljivog rasipanja koalicije okupljen oko SNS-a. Iako se stiče utisak da su partije ekstremne i antievropske desnice marginalizovane, njihov izborni rezultat 2012. godine se ne može smatrati kompletnim fijaskom s obzirom da su skupa osvojili više od 15% od izašlih birača (ukoliko u navedenu grupaciju svrstamo DSS, Dveri i SRS). Dakle, ukoliko se standard prosečnog građanina Srbije ne poboljša kao posledica nastavka evropskih integracija i ako dođe do raseljavanja kosovskih Srba kao posledice potpisaih sporazuma sa Prištinom, onda sledi povećanje procenata biračkog tela koji podržava radikalniju nacionalnu opciju. Ne treba zaboraviti da se uz stavove ove tri partije oko kosovskog popuštanja svrstala i SPC, koja već neko vreme uživa veliko poverenje kod građana Srbije.

Gde je socijaldemokratija u Srbiji?

155606_10200888245749447_1081532074_n

Plakati u Vojvodini koji pozivaju na ostavku Bojana Pajtića

Kako se većina partija bori da preuzme mesto autentične socijaldemokratske  partije u Srbiji,  te u svojim programima i imenima često uzimaju epitet socijaldemokratske, gužva postoji i na tom polu političkog spektra. Mada su programi jedno, a delovanja političkih partija u Srbiji drugo, izdvajamo dve najveće partije koje se bore za to mesto – „ošamućeni” DS i „ranjeni” SPS. Kriza DS-a se nastavlja i u dobroj meri, podseća na onu posle smrti Zorana Đinđića i perida do konsolidacije, pobedom Tadića na predsedničkim izborima 2004. godine. Potresi izazvani korupcionaškim aferama se neće završiti na hapšenju Dulića i Dragina, a po svemu sudeći, sadašnja borba protiv korupcije će eksploatisati korupcionaška pitanja prethodne vlasti i u narednom periodu, što će na duži rok snižavati rejting DS-a. Autogol Pajtića vojvođanskom deklaracijom je samo snizio rejting DS u njenom glavnom uporištu – Vojvodini.  Pajtić polako gubi podršku kod sadašnjih saveznika, ne samo zbog zbog svoje politike, već  i zbog toga što svako teži da bude uz jačeg i uz pobednike, s obzirom da se samo na taj način opstaje na političkoj sceni Srbije i ostvaruju zadati ciljevi. To je najbolje opisao predsednik Skupštine Vojvodine, Ištvan Pastor, sledećim rečima: „…danas su zapravo ti najveći udvarači DS postali partneri SNS. Jer, kao što smo ukazivali, više nema političkih faktora koji ne bi bili koalicioni partneri naprednjacima.” Takođe, pitanje je do koje mere Đilas želi da Pajtić bude njemu ono što je on bio Tadiću. Odstranjivanje Jeremića je bio taktički manavar distanciranja od političara koji ne uživa veliku popularnost ni u samoj stranci, a tek ne u zapadnim krugovima. Nažalost po DS, evropska priča više nije u isključivo u njihovom vlasništvu i procese koje će sadašnja vlada započeti na tom polju će naterati Đilasa da nalazi druge načine da učini DS autentičnom partijom koja je alternativna opcija SNS-u. S obzirom da DS ne može igrati sa nacionalnim kartama, jedino ostaje da svojim doprinosima pomogne evropskom putu Srbije i izdejstvuje solidan PR za svoje zasluge i, naravno, da čeka na „kikseve” vladajuće koalicije. DS se solidno pojačao dolaskom Aleksandre Jerkov iz LSV i prelaskom Vladimira Todorića iz nevladinog u stranački sektor.

 Sa druge strane SPS-ova situacija je više nego složena. Napadi i afere kojem je SPS izložen u kombinaciji sa optužbama za izdaju balansirane su Dačićevim spretnim retoročkim sposobnostima oličenim u evropopulizmu koji u poslednje vreme često koristi. Premijer i lider SPS ume da se predstavi kao čovek iz naroda koji zna šta je dobro za Srbiju, dok mu stručnih kvalifikacija i političkog iskustva ne manjka. Preko udara na njega i njegove ministre, Dačić se naizgled nalazi u poziciji, koju je Jovo Bakić opisao kao – „žaba koja se davi u zagrljaju zmije” (Vučić). Dačić se neće odricati svojih ljudi tako lako; Mrkonjić je prekopotreban za očuvanja starog SPS-ovog biračkog tela, dok Bajatović ima podršku iz Rusije i na čelu je veoma značajnog državnog preduzeća. Brojni kadrovi, umešno korišćenje policije u cilju povećavanja popularnosti, zajedno sa spremnošću Dačića da preuzme odgovornost za pitanja od državnog značaja su najveći  aduti SPS-a u ovom trenutku. Takođe, u rukama SPS-a su i ključevi Beograda, tako da u toj korelaciji, SPS ima i dalje svoje adute i žetone sa kojim može igrati svoju igru na političkoj sceni Srbije.

Da li ima mesta za novu stranku?

Procesi nastajanja potpuno novih stranaka u Srbiji posle 2000. godine koje imaju primetniji parlamentrani staž su se odigrale po sličnom šablonu – odvajanjem od matice u situaciji kada je određeni deo ideološkog spektra ostao prazan, dakle u pravom političkom tajmingu. Onog trenutka kada se liberalna politika DS-a u procesima kohabitacije sa DSS-om i konsolidacije same stranke usporila i počela da preuzima obeležja „catch all party”, Čedomir Jovanović je osnovao LDP i time popunio upražnjeno mesto na liberalnom političkom spektru Srbije (mada je i Jovanovićevo svrstavanja uz gubitnički stranu unutar izbora za vrh DS-a odigralo primetnu ulogu u njegovoj odluci). SNS je sličnom matricom popunio mesto umerene desnice koje je DSS svojim skretanjem u desno i preokupacijom sa kosovskom politikom ostavio na promaji početkom 2008. godine. Danas imamo Novu stranku, koja se nije otcepila ni od koga i nije nastala zato što postoji vakuum na liberalnom sprektru Srbije, već zato što su se poklopile neke „kockice” koje je novopečeni vrh Nove stranke strpljivo čekao. Prva stvar je sunovrat LDP-a na čelu sa Čedomirom Jovanovićem, koji je u dobroj meri sebe kompromitaovao i nije uspeo da ostvari mnogo od zadatih ciljeva. Primetna autokratičnost lidera LDP-a, proterivanje nepodobnih delova partije i napuštanje ljudi iz prvog ešalona, pa i flertovanja sa nacionalnim sentimentima (Čeda u Guči i predizborna koalicija sa SPO) su samo odgurnula od partije onaj mali procenat postojeće liberalne misli u Srbiji. Podpredsednik Nove stranke, profesor Vladimir Pavićević, je pre Nove stranke već tokom tzv. Krivajskog procesa nastojao da osnuje novu stranku, ali je imao više uspeha u promociji akcije tzv. „belih listića” na parlamentarnim i predsedničkim izborima 2012. godine.  Intelektualno jezgro koje je okupio oko sebe je postalo neophodni deo priče koji se zove povratak Zorana Živkovića u politiku. Živković je strpljivo čekao šansu, održavao prisutnost u medijima i sa komotne pozicije kritikovao prethodne vlasti. Njegovo iskustvo trebalo bi da Novoj stranci obezbedi prekopotrebnu partijsku infrastrukturu, mada prtaljag iz prošlosti koji nosi sa sobom može dovesti da jednog dana, kao u slučaju LDP-a, ideja preraste njenog lidera, koji je i postao prepreka realizaciji iste. Na predsedničkim izborima je bilo 4,3 odsto ,,belih listića”, a na parlamentarnim 4,19 posto. Možda nisu svi oni potencijalni glasači Nove stranke, ali su sigurno bili nezadovoljni svim ponuđenim opcijama što ih svrstava u onaj deo biračkog tela kojem se Nova stranka obraća. Treba dodati i nezadovoljstvo i porast broja razočaranih birača DS-a koji se nikada neće prikloniti SNS-u ili ostalim partijama u Vladi, te se može očekivati da će rejting Nove stranke samo rasti i ubrzo može postati najznačanija vanparlamentarna stranka koja ne pripada desnom ekstremu. Od toga da li će neki od priključaka LDP-a načiniti iskorak i priključiti se Novoj stranci, verovatno će zavisiti i uticati na njen evenetualni prelazak cenzusa.

Nezaobilazni Dinkić

Za G17+, tj. URS, neophodno je napomenuti da se Dinkić i njegovi ministri drže svoje ustaljene priče oko oživljavanja privrede, smanjivanju poreza, otvaranju novih fabrika i radnih mesta, privlačanju investicija i ne izjašnjavaju se previše oko kosovskog pitanja, s obzirom da je to pitanje gde rejting stranke može porasti, ali se isto tako može urušiti, što jedna stranke, te veličine, stalno na ivici opstanka, ne može sebi da priušti. Suzana Grubješić, podpredsednik Vlade i minstarka za evropske integracije je, uostalom, i bila samo statista u briselskim pregovorima i zato buru oko kosovske priče URS najbolje i podnosi od svih partija iz vlasti, što se vidi po medijskim izveštavanjima i nacionalističkim optužbama za veleizdaju Kosova. Ilustracija je plakat SNP – Naši koji je bio izlepljen u Beogradu na kojem je slika „izdajničkog tria” Nikolića, Dačića i Vučića, sa albasnkim kečetom na glavi i natpisom – Oni su izdali Kosmet! Dinkića nema među izdajnicima Kosova, a više nije ni predet tabloidnih naslova koji su ga svstavali u najveće krivce za lošu ekonomsku situaciju u Srbiji. Jedan od najvećih dobitnika datuma za početak pregovora može biti upravo URS jer je to njihov zvaničan reon delovanja u Vladi Srbije.

Ili datum ili izbori: Faktor EU

daccic-vucic-nikoilic

Državni vrh Srbije u poseti Visokoj predstavnici EU Ketrin Ešton

Pitanje da li nas očekuju izbori su tokom perioda „banana afere”  bili u potpunosti u žiži javnosti, dok sada, kada je datum za početak pregovora na dohvat ruke, ta priča više liči na neki izduvani balon i polako se cela ujdurma transformiše u moguću rekonstrukciju vlade. U ovom slučaju ne treba zanemariti spoljni faktor, koji je kao i nebrojano puta ranije, od izuzetnog značaja – sporazum Beograda i Prištine, po rečima Komesara Filea ne sme ostati na papiru, neko taj sporazum mora da sprovede. EU je stalo da zabeleži pozitivan poen u spoljnoj politici, a Balkan je jedno od retkih mesta gde u EU postoji određeni konsenzus oko ključnih spoljnopolitičkih pitanja. Ako EU uspe da pitanje Kosova rešava uporedo sa stabilizacijom Balkana, to će joj doneti prekopotrebni kredibilitet da igra aktivniju ulogu u područjima van evropskog kontinenta. U pojedinim akademskim krugovima u Zapadnoj Evropi, često može čuti da nešto što se naziva spoljna politika EU zapravo i ne postoji, a kao dokaz za tu tvrdnju se navode primeri Iraka, Libije, odnos prema Rusiji i sl. Ipak sposobnost EU da sredi stvari u svom dvorištu su plus u izgradnji zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU u procesima krize i moguće transformacije EU. Bez obzira na pet država članica EU koje ne priznaju Kosovo, sve članice su podržale misiju EULEX, kao i pregovore Beograda i Prištine, dakle spoljna politika EU na Balkanu se mora uzimati u obzir. Tzv. „velika diplomatska pobeda Srbije u UN” kada je Srbija podelila članice EU po pitanju rezolucije o traženju savetodavnog mišljenja MSP oko legalnosti kosovske rezolucije o nezavinosti je „izlet” koji je koštao srpsku diplomatiju, te slična nastojanja Srbiji mogu samo deneti velike probleme u odnosima sa EU i njenim državama članicama. Takođe, ne treba zaboraviti odredbe SSP po kome Srbija i EU u procesu političkog dijaloga treba da unaprede: „zajedničke stavove o bezbednosti i stabilnosti u Evropi, uključujući saradnju u oblastima obuhvaćenim Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske Unije.” Međutim, stiče se utisak da se iz EU, za sada, bez previše kritika gleda kako se u rukama Aleksandra Vučića koncentriše sve veća moć, s obzirom da je on oličenje političara dovoljno uticajnog i jakog da do kraja rešava teška pitanja po Srbiju, koja ovim dogovorom tek počinju. Naravno, nagrada u vidu početka pregovora o ulasku Srbije u EU je samo jedna od šargarepa koja se sprema za Vladu Srbije ukoliko nastavi zacrtanim spoljnopolitičkim kursom i pacifikacijom ekstremnog biračkog tela.

  Literatura:

B92 – 4,3 odsto “belih listića”. 07.05.2013. Internet: http://www.b92.net/info/izbori2012/komentari.php?nav_id=607173P (20.04.2013)

Blic – Jovo Bakić: Vučić davi Dačića ko zmija žabu. 17.02.2013. Internet: http://www.blic.rs/Vesti/Politika/368079/Jovo-Bakic-Vucic-davi-Dacica–ko-zmija-zabu (28.04.2013) Blic –

Istvan Pastor: Danas nema stranke koja ne bi u koaliciji sa SNS. 29.04.2013. http://www.blic.rs/Vesti/Politika/380158/Istvan-Pastor-Danas-nema-stranke-koja-ne-bi-u-koaliciju-sa-SNS (29.04.2013)

Ekspoze Gorana Svi lanovića, saveznog ministra za inostrane poslove, u saveznoj Skupštini SRJ, Beograd, 24. oktobar 2001. godine,  u Dragojlović N/ Sretenović S / Đukanović D / Živojinović D. (urs.). “Spoljna politika Srbije: Strategije i dokumenta”. Beograd: Evropski Pokret u Srbiji, 2010, str. 278-303.

Milenković, Milan, “Srbija u novoj spoljnoj političkoj koncepciji Ruske federacije?” Beogradski centar za bezbednosnu politiku. Mart  2013. Internet: http://www.bezbednost.org/upload/document/2013-03_srbija_u_novoj_spoljnopolitikoj_koncepciji.pdf (20.04.2013)

Monitor – Dr Vladimir Pavićević, politolog iz Beograda: Fan klubovi svojih lidera, 26.08.2011. Internet: http://www.monitor.co.me/index.php?option=com_content&view=article&id=2829:dr-vladimir-pavievi-politolog-iz-beograda-fan-klubovi-svojih-lidera&catid=1960:broj-1088&Itemid=3183 (29.04.2013)

Prva televizija, Stav Srbije – Tema: Sudbinski referendum, gost ALeksandar Vučić, 28.04.2013. Internet: http://www.prva.rs/sr/video/info/stav-srbije/mediaSet/6826/Stav+Srbije+-+Tema%3A+Sudbinski+referendum  (29.04.2013) RTS – Pelević napustio SNS, 29.08.2012. Internet: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Politika/1164434/Pelevi%C4%87+napustio+SNS.html (22.04.2013)

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između evropskih zajednica i njihovih država članica sa jedne strane i Repblike Srbije sa druge – zvaničan sajt Kancelarije za evropske integracije, Vlade Republike Srbije. Internet: http://www.seio.gov.rs/upload/documents/sporazumi_sa_eu/ssp_prevod_sa_anexima.pdf SNS –

Srpska napredna stranka primljena u političku grupu evropske napredne partije, 24.04. 2013. Internet:  http://www.sns.org.rs/lat/novosti/vesti/srpska-napredna-stranka-primljena-u-politicku-grupu-evropske-narodne-partije (25.04.2013)

Yannis, Alexandros. „The politics, and geopolitics of the status of Kosovo: the circle is never round“. Southeast European and Black Sea studies, vol. 9, No. 1-2 (mart-jun, 2009): str. 161-170.

Advertisements

Discussion

No comments yet.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

Enter your email address to follow this blog and receive notifications of new posts by email.

Join 87 other followers

May 2013
M T W T F S S
« Apr   Jun »
 12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
2728293031  

Upcoming Events

No upcoming events

Recent Comments

bknezevicBrus on Deset godina od odlaska veliko…
Синиша on Deset godina od odlaska veliko…

Twitter

Error: Twitter did not respond. Please wait a few minutes and refresh this page.

%d bloggers like this: